- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Kada se spomene bela riba vrste koje se pod tim pojmom podrazumevaju u slatkim vodama nisu precizno definisane. Pored toga dodatnu gužvu mogu u celoj priči napraviti i razni lokalni nazivi, kao i zastupljenost različitih ribljivh vrsta na drugačijim vodotocima.
U osnovi je to naziv koji se koristio za različitu vrstu ribe koja je u nekom ranijem periodu bila više zastupljena i iz tog razligo manje cenjena kod kupaca. Vremena su se promenila jer su neke domaće vrste postale veoma retke a vrste riba poput babuške su postale veoma zastupljene.
Mada se taj naziv dosta koristi, malo je tekstova koji se bave time vrstama bele ribe, a oni koji postoje uglavnom obrađuju morske ribe. Često se može čuti da se u ovu grupu svstavaju manje vredne ribe, pune kostiju ili manje ukusne, ali to su sve stereotipi koji vladaju i koji se prenose bez ikakvog proveravanja. Stvarno stanje je da su sve vrste veoma bitne u ekosstemu i da su ukusne kad se kvalitetno pripreme za jelo.
Navešćemo najčešće vrste bele ribe: bucov, deverika, jaz (protfiš), mrena, klen, babuška, sabljar, crvenperka, bodorka, skobalj, šljivar, beovica, kesega, krupatica, plotica. Ovom spisku će mnogi zameriti da se neke vrste neopravdano nalaze na njemu, dok će drugi reći da nedostaju vrste kao što je karaš, linjak ili bandar. Kako ne postoji precizan spisak, nabrojali smo one najčešće koje se u ribarnicama proaju pod nazivom bela riba.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Ribolov varalicama je zanimljiv velikom broju ribolovaca jer nudi mogućnost brzog menjanja mesta. Prilikom odlaska u ribolov se ne nosi mnogo pribora što daje priliku za veću pokretljivost. Sa druge strane ta opcija da se ne nosi mnogo pribora u nekim situacijama može da predstavlja i nedostatak, jer se na vodi primeti da je kod kuće ostao model na koju riba ide.
Najsigurniji način za popunjavanja kutije sa varalicama je savetovanje sa kolegama koji već imaju iskustva pri ovakoj vrsti pecanja. Praksa je najbolji način da se utvrdi da li neki tip varalica ima sve što treba na određenom ribolovnom terenu, kao i koji je model se najbolje pokazao. Ovo savetovanje se uvek pokaže dobro jer su neke vrste varalica napravljene za to da se na njih upeca ribolovac, dok su na vodi neupotrebljive.
Početnicima može biti priličan problem u samom startu jer ima dosta različitih modela, a dodatnu pometnju mogu napraviti i neki lokalni nazivi za varalice. U nekim krajevima se svi vobleri prosto nazivaju Rapala, a za sve leptire se koristi naziv Meps. Kada se svemu tome dodaju još i razlike u bojama jasno je da se postavlja zaista veliki izazov pred nekog početnika, šta prvo da nabavlja.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Ove ribe nema na delu Dunava koji protiče kroz našu zemlju, međutim pre izgradnje Đerdapske brane moruna se često hvatala na Dunavu. Ona je poznata i pod imenom beluga i evropska jesetra, a latinski naziv morene jeste Huso huso. Spada u grabljivice i može narasti do neverovatnih dimenzija.
Najveću je slavu stekla na osnovu jajašaca od kojih se dobija kavijar, a to je i razlog zašto se veoma mnogo lovila. Krajem dvadesetog veka je razvijen sistem gde se jajašca izmuzu iz ženke koja je spremna za mrest bez ugrožavanja njenog života. Pre toga je svaka riba morala biti ubijena da bi se došlo do ikre.
Najveća slatkovodna riba
Moruna se nalazi u porodici riba koje se nazivaju štitonoše zbog specifičnih zadebljanja na koži koje se prostiru u pet redova duž tela ribe. One imaju skelet od hrskavice, a po telu im se nalaze spomenuta pločasta zadebljanja koje delimično vrše ulogu krljušti. Njeno telo je je manje vretenasta i više zbijena nego druge njoj srodne vrste riba.
Mogu narasti veoma velike, kao najveći primerak koji se priznaje da je tačan jeste od 1571kg koji su ribari uhvatili u delti Volge. Pored veličine je i njen životni vek veoma dug, prema nekim navodima može živeti duže od 100 godina. Oko ovih podataka treba biti veoma oprezan, jer ljudskoj mašti nema granice.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Skobalj je riba koja se uspešno pronaći na šljunkovitim brzacima. Poznata je i pod nazivima: podust. škobalj, šljivar, tintaš i jatnik. Latinski naziv skobalja jeste Chondrostoma nasus. Naseljava veliki prostor Evrope i Azije, kod nas se nalazi u vodama Dunavskog sliva.
U periodu kada se voda zamuti prilazi bliže obale da bi se hrani koristeći situaciju što se može prikriti od grabljivica, dok u periodu kada je voda bistra se povlači u maticu vodotoka. Ovo je neka osnovna smernica koju možemo imati u vidu kad se ide u lov skobalja.
Skobaljov izgled i stanište
Ova riba ima srebrnasto beo stomak i bokove, dok su mu leđa crne boje za tamnozelenim prelivima. Usled specifičnog načina hranjenja, usta su mu smeštena ispod glave. Na taj način na glavi je dobio njušku usled koje i ima nazove šljivar i podust. Peraje na leđima ima sivu boju, ostala peraja su sa izvesnom količinom crvene boje dok je repno ooivičeno crnom bojom. Kompletan izgled tela mu je izdužen.
Može se najčešće naći na šljunkovitim terenima sa brzom vodom, ali to nije isključivo jer ga ima i na mirnijim vodama. Njegova hrana su alge i sitniji organizmi koje može pronaći u mulju. Prilikom odabira terena za lov skobalja takvim mestima treba davati prednost. Na tim terenima se mogu pronaći i ribe plotica, klen i mrena pa ako njih upecate i skobalj je blizu.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Pre nekoliko decenija je to bio čest ulov, međutim usled izgradnje hidrocentrala sve se ređe može naći na udici. Zato kada se sada uhvati riba jegulja to se odmah nadaleko pročuje, prepričavaju se brojne zgode sa vode kako je pružala otpor pri vađenju i kako ju je nezgodno prihvatiti i skinuti sa udice.
Kako izgleda jegulja
Telo ove ribe se opisuje kao zmijoliko jer je izduženog oblika, telo joj je valjkasto, a prema repu lagano postaje spljošteno. Glava jegulje je mala u odnosu na telo i ima pribložno konusni oblik. Usta su u proporciji sa veličinom glave, a u njima se nalazi velik broj sitnih zuba. Primerci stariji od 4 godine imaju sitnije krljušti po sebi.
Da bi ceo izgled bio upečatljiviji sliku dopunjuju peraja. Gore se leđno peraje, a sa donje strane podrepno peraje spojilo sa njim na repu i izdužila su se tako da sad pokrivaju kompletan zadnji deo ribe. Boja je od smeđe do crne na gornjoj polovini tela sa zelenkastim prelivima, doj je stomak svetliji, uglavnom neka nijansa svetlo smeđe do žućkaste.
Međutim boja tela im se menja kako se približava polna zrelost i postaje srebrnkasta. Telo je pokriveno određenom količinom sluzi koja ih u vodi štiti od ogrebotina, a u usto vreme omogućava lakše ukopavanje u mulj.
Ženke uglavnom imaju veću dužinu od mužjaka, pa mogu biti i dužine oko jednog metra, dok su mužjaci oko pola metra. Ova vrsta ribe se rađa u moru i svoj život uglavnom opet završava u moru. One u reku dolaze samo da se razviju do pone veličine. Jegulje se nalazi u rekama koje su u slivu Mediteranskog i Crnog mora kao i u onima koje se ulivaju u Atlanski okean.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Smuđ je riba koja voli tamnije i mutnije pozicije u vodi i za to postoji više različitih razloga. Svi ti razlozi se međusobno prepliću između sebe, neki su značajniji a neki razlozi su manje značajni. Međutim poznavanje kako oni utiču na njega i njegovo ponašanje je uvek dobro došlo.
Lov smuđa će sasvim sigurno biti uspešniji ako uzmemo u obzir razloge kako i zašto baron bira gde će boraviti.
Da bi znali gde potražiti smuđa na vodi trebalo bi prvo da se upoznamo sa njegovim najosnovnijim potrebama. Svaka voda ima svoje specifičnosti i ne može se naći univerzalan način ribolova koji bi davao svagde dobre rezultate pri lovu staklenookog.
Kako smuđ bira poziciju za boravak
Prva i svakako najbitnija stvar je njegova potreba za vodom koja ima dosta kiseonika i koja je određene temperature. Za kiseonik je relativno lako, potrebno je 7mg po litru vode. Sa temperaturom je već malo komplikovanije, poželjno je da je ona u rasponu od 10°C do 18°C . Veoma se retko može naći na terenu gde je temperatura vode iznad 22°C .
Druga bitna stvar vezana za mesto gde smuđ boravi je to šta mu je hrana i kako je lovi svoj plen. Zahvaljujući dobrom vidu, nije mu problem da kedere uoči i skroz pri dnu. Od svih grabljivica na našim terenima verovatno smuđ ima najbolje razvijeno čulo vida. Međutim u uslovima pri dnu se sasvim sigurno značajno oslanja i na druga čula kao što je miris i vibracije koje detektuje bočnom linijom.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Postoje dve vrste tolstolobika, to za ribolovce nema nekog posebnog značaja. Postoje beli tolstolobik i sivi tolstolobik, ali izgledaju veoma sličano kao i mesto gde žive, način ishrane tako da se ne mogu uočiti značajnije razlike.
Odrasli tolstolobik se hrani uglavnom cijanobakterijama (plavo zelene alge), fitoplanktonima, algama, hrizofitama, ksantofitama. Ovakva vrsta ishrane je omogućena zahvaljujući organu zvanom branhiospinam, prevod za tu reč bi bio procedne ploče.
Pribor za ribolov tolstolobika
Tolstolobik se uglavnom peca u srednjim slojevima vode (ne u dubokim) sa šaranskim udicama i najlonom od 0.2 do 0.3 mm. Na udicu ide stiropor ¾ mm. Mada se uglavnom u praksi koristi šaranski pribor za ribolov, spomenućemo da su u pitanju štapovi za ribolov koji bi trebali biti dužine od preko tri metra i da su predviđeni za dalje izbačaje ukoliko pecamo dubinskom metodom.
Pri metodu sa plovkom poželjan je štap duži od 3 m, težina bacanja ne treba biti velika.
Prihrana za tolstolobika
Za uspešno pecanje tolstolobika obavezno je korišćenje primame koja u vodi treba da stvoriti oblak oko oblasti gde se nalaze udice. Najčešće se koristi potopljen stari hleb, koji se malo iscedi, tome dodati kukuruzno brašno i obavezno mleko u prahu.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Tolstolobik je riba iz grupe šarana, srebrnastih bokova a tamno sivih leđa. Glava mu je specifična i velika zbog čega je i dobio nadimak “glavonja”. Naziv tolstolobik poštiče iz ruskog jezike ( tolstij lob znači na ruskom debelo čelo ). Poreklo mu je iz severnoistočne Azije, zapravo sliva reke Amur.
Postoji dve vrste tolstolobika: sivi tolstolobik (Hypophthalmichthys nobulus) i beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix). Ove vrste se više razlikuju po boji nego po anatomiji, a zanimljivo je da se te dve vrste ne mešaju prilikom parenja u prirodnim uslovima.
Još jedna razlika, ali manje uočljiva jeste to što sivi tolstolobik ima veću glavu. Iz tog razloga se za njega u engleskom govornom području koristi izraz bighead. U tekstu smo ispod postavili fotografije ove vrste dok plivaju u vodi i slike da bi se bolje mole uočiti razlike.
