Skobalj je riba koja se uspešno pronaći na šljunkovitim brzacima. Poznata je i pod nazivima: podust. škobalj, šljivar, tintaš i jatnik. Latinski naziv skobalja jeste Chondrostoma nasus. Naseljava veliki prostor Evrope i Azije, kod nas se nalazi u vodama Dunavskog sliva.
U periodu kada se voda zamuti prilazi bliže obale da bi se hrani koristeći situaciju što se može prikriti od grabljivica, dok u periodu kada je voda bistra se povlači u maticu vodotoka. Ovo je neka osnovna smernica koju možemo imati u vidu kad se ide u lov skobalja.
Skobaljov izgled i stanište
Ova riba ima srebrnasto beo stomak i bokove, dok su mu leđa crne boje za tamnozelenim prelivima. Usled specifičnog načina hranjenja, usta su mu smeštena ispod glave. Na taj način na glavi je dobio njušku usled koje i ima nazove šljivar i podust. Peraje na leđima ima sivu boju, ostala peraja su sa izvesnom količinom crvene boje dok je repno ooivičeno crnom bojom. Kompletan izgled tela mu je izdužen.
Može se najčešće naći na šljunkovitim terenima sa brzom vodom, ali to nije isključivo jer ga ima i na mirnijim vodama. Njegova hrana su alge i sitniji organizmi koje može pronaći u mulju. Prilikom odabira terena za lov skobalja takvim mestima treba davati prednost. Na tim terenima se mogu pronaći i ribe plotica, klen i mrena pa ako njih upecate i skobalj je blizu.
Tereni na kojima je voda dublja od 5 metara ili tereni sa isključivo muljevitim dnom su pozicije na koja će se retko skobali nalaziti. Reka koja je najbogatija populacijom ove ribe jeste Drina. Da bi se tačno moglo odrediti gde je jato od velike pomoći mogu piti kvalitetne polarizacione naočare. Uporedo sa tim kako se jato kreće uzvodno ili nizvodno, ono se kreće i pod dubini kroz različite slojeve vode i to valja imati u vidu prilikom ribolova.
Mamci i primama
Mamci koji se nude bi trebalo da su u skladu sa onim čime se hrani, treba ponuditi hleb, crviće i travu (alge Cladophora Glomerata). U svakom trenutku je nešto od ovoga najbolje ponuditi, sa tim da mu se trava nudi u periodu kada se uspešno razvijaju alge u vodi.
Hleb se za lov skobalja pokazao kao veoma zahvalan mamac, koristi se domaći hleb ali i specijalni namenjen za ribolov koji se naziva "francuski hleb". Na tržištu se može naći više proizvoda od različitih proizvođača, ali je proces pripreme isti. Taj kupovni hleb je potrebno umotati u vlažnu krpu i ostaviti da tako stoji koji sat. Nakon takvog načina pripreme se upotrebljava za pecanje podusta. Domaći hleb je potrebno čuvati u nailonskoj kesi radi izbegavanja isušivanja, a na udicu se postavlja kao hlebna ruža.
Primama za skobalja se koristi kad malo lošije radi i tada se pokušava privući jato da se u dužem periodu zadrži na istom mestu.
Ceo sistem se naziva mamac i sastoji se od vreće u kojoj se nalazi veća količina hleba i bove koja je nailonom povezana sa tom vrećom i obalom. Kao bova može poslužitii veliki plovak (ribarski) ili neka plastična boca, a cilj je da ona obeleži gde se tačno u reci nalazi vreća sa hlebom.
Ukoliko se primama za skobalja baca sa ciljem da se zadrži jato, to nebi trebalo činiti na način da ona pada direktno na mesto gde mislimo da se jato nalazi. Ribe se uplaše i pobegnu, ali ako prihranu bacamo koji metar od jata, ono će se postepeno pomeriti u pravcu gde smo obavili prihranjivanje.
Pribor i montaže
Štap koji se koristi može biti sa mašinicom ili bez nje. Ukoliko ide mašinica štapovi su dužine oko 5m, a dužina štapova bez mašinice je oko 7m. Ove dužine se trebaju uzeti kao neke univerzalne, dok na svakom terenu postoje specifičnosti i treba ih uzeti u obzir prilikom odabira dužine ribolovnog štapa.
Kada se koristi štap sa mašinicom onda su potrebni i veći plovci da bi se mogli dobro pratiti na uzburkanoj vodi. Nosivost tih plovaka uobičajno bude oko 10 grama, a nailon koji je preporučljivo koristiti trebalo bi da bude 0,12 ili 0,14mm.
Sistem montaže ide da bude sa jednom ili sa dve udice, već kako na kojem terenu više odgovara. Udice koje se koriste pri ribolovu sa travom uglavnom imaju rupu umesto pločice. Razlog za to je što se one vezuju tako da se kasnije može raširiti taj čvor i dobiti omča čime se pojednostavljuje stavljanje trave. Trava se potom provuče kroz omču koja se nakon toga dotegne, a trava za se uvrne oko udice.
Ribolov leti
Kada je u pitanju lov skobalja tokom leta, većina ribolovaca će se složiti da je to malo lošiji period od zimskog. Postoji više mogućnosti za oscilacije vodostaja u kratkom periodu, pa se u skladu sa tim i menja ponašanje riba. Većinu vremena će se podust zadržavati bliže matice reke ili čak u njoj.
Izbor samih mamaca koji će se koristiti prilikom ribolova jeste kao i tokom zime, međutim postoji razlika u tome koji je do dana najbolji za lov skobalja. Jedino što može da utiče na izbor mamca jeste količina trave u samoj reci, ako je ona veća od uobičajnog nju valja koristiti za pecanje. Leti su to rano jutro i kasno popodne, pa se tako treba i organizovati. Primama za skobalja u ovom delu godine mota biti prilagođena mamcu koji ćemo koristiti pri ribolovu.
Ribolov zimi
Zimi se skobalj bolje može pecati, ali tu ima određenih stvari na koje valja obratiti pažnju. Trava i nije baš toliko aktuelan mamac, podust će češće doći na hleb ili crviće. Za ribolov se podjednako mogu koristiti i mirniji i brži delovi reke, sa tim da na mirnijim se koristi malo lakši pribor, plovci sa manjom nosivošću.
Ukoliko dolazite na teren koji ne poznajete, prednost treba dati delu na kojem se proceni da je dubina na dužem delu ujednačena i da ima približno ujednačen protok vode. Odabirom takvog poteza za ribolov pre ćete postići uspeh tokom zime, nego da jato podusta tražite po nekim virovima.
Lov skobalja je najbolji tokom dana, ali je zgodno na vodu doći ranije ujutru jer se može videti gde se najviše riba izbacuje na površinu. Tako se i dođe do bolje pozicije na vodi.
