Za sve koji vole boravak u prirodi
Knjige o ribolovu
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Sportski ribolov je popularan na ovim prostorima, a u ovom članku predstavljam neke od knjiga o pecanju. Ovo je samo okvirno predstavljanje, a ispod slike je i link prema stranici gde je svaka od knjiga detaljnije predstavljena.
Knjige su složene otprilike, bez nekog posebnog redosleda. Pored knjiga o ribolovu, tu se nalaze i knjige o nautici i plovidbi po rekama jer su i one zanimljive pecarošima.
Ove knjige nisu namenjene samo ribolovcima, one mogu da budu dobre i za sve ljubitelje prirode, posebno ako je to negde uz vodu. Neke su specijalizovane samo za ribolov određenih vrsta riba, dok su druge uopštene i pišu pomalo o svemu.
Sam spisak knjiga će biti postepeno proširavan i dopunjavan, kako se budu predstavljale neke dodatne knjige o ribolovu.
Prikaz knjiga o ribolovu
Mala enciklopedija ribolova – Živadin Simić
Mada je manjeg formata, ova enciklopedija je bogata informacijama i ilustracijama. Nije ograničena samo na ribe naših voda, već daje podatke i za one koje se mogu naći širom sveta.
link do šireg opisa knjige - https://retkeknjige.com/mala-enciklopedija-ribolova-recenzija-knjige/
Praktična knjiga o sportskom ribolovu – Aleksandar Ripić
Knjige o lovu
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Boravak u prirodi i lov su popularan hobi na ovim prostorima, veliki broj ljudi se aktivno time bavi. Tu grupu su prepoznali i oni koji se bave štampanjem knjiga, pa su angažovanjem kvalitetnih autora stvorili dosta knjiga čija je tematika lov.
Knjiga o lovu ima raznoraznih kako tehnički napravljenih, tako i sa različitim temama. Tehnička podela bi bila na priručnike i kapitalna izdanja. Priručnici za lovce imaju manje dimenzije i uglavnom meke korice. Oni su namenjeni za praktično svakodnevnu upotrebu, pa i da se ponesu na teren. Kapitalna dela imaju uglavnom tvrde korice, veći broj strana, a često i veće dimenzija.
Što se tiče tema kojima se bave, knjiga o lovu može biti opšta ili soecijalizovana. Tako imamo one koje su namenjene samo prepoznavanju ptica ili se bave temom lovačkih trofeja, tu je na primer i obuka lovačkih pasa. To su specijalizovana izdanja, dok opšte knjige pokrivaju sve vezano za lov i boravak u prirodi, to bi bili lovački priručnik ili leksikon lova.
Ove knjige nisu namenjene samo za lovce, one mogu biti zanimljive za sve koji se zanimaju za prirodu i boravak u njoj. To mogu biti kamperi, oni koje zanima posmatranje ptica ili vlasnici lovačkih pasa.
Ovde ćemo predstaviti neke od knjiga bez nekog posebnog redosleda i grupisanja i daćemo linkove do detaljnijeg opisa knjiga, pa koga zamima može detaljnije pogledati slike i o čemu se radi.
Prikaz lovačkih knjiga
Lovac i divljač – Tomislav Hruškovec
Ova knjiga je veoma zanimljiva jer je jedan malo drugačiji pogled na lov, onako kako ga je autor video. Teme su raznolike i uglavnom malo zapostavljenje od drugih autora.
Lov na svinje sa čeke
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Lovačka čeka je veoma dobar način da se love divlje svinje, omogućava bolju vidljivost na terenu što je dobro za lakše uočavanje divljači i za samu sigurnost lovaca. Ovakav način lova ima neke svoje specifičnosti i o njimaćemo pisati, potrebno je znati malo o ponašanju svinja, o pravilnom odabiru odabiru lovačke puške i kalibra municije ali i o sigurnosti tokom samog lova.
Čeke za lov bi se mogle ugrubo podeliti na stacionirane i na one montažne. Bilo bi pogrešno reći da je neka od njih bolja, svaka ima svoje prednosti i mane. Stabilne čeke u lovištima su nešto na šta je divljač naučila i čega se ne boji, a sa druge strane montažne pružaju veću pokretljivost kao i šansu da se postavljaju na mestima gde ova divljač izlazi periodično.
Njihovim korišćenjem se povećava i sama sigurnost lovaca koji imaju priliku da bolje vide oko sebe, ali i da budu bolje viđeni od strane drugih lovaca. Sa druge strane pošto se ne nalaze na zemlji manja je šansa da će divljač osetiti njihov miris i pobeći.
Oprema i vreme
Lov svinje sa čeke se obično obavlja rano ujutru ili predveče, u smiraj dana. Kako je bolja preglednost terena i postoji oslonac za oružije povremeno se puca na divljač koja je na udaljenosti većoj od 100. Na terenu je situacija takva da se većinom puca na udaljenostima od 50 pa do 80m. Za ove potrebe se koriste karabini koji bi trebali biti prethodno kvalitetno upucani, na sto metara bi sve trebalo biti u prečniku od 5 cm.
Rakovi u našim vodama
- Details
- Written by: Vejin Nikola
U vodama na našim prostorima se nalazi tri vrste koje žive oduvek, ali se pojavljuju i vrste koje dolaze sa drugih kontinenata. Dve su vrste rakova zakonom kod nas stavljene pod stalnu zaštitu od lova: rečni rak i potočni rak (kamenjar). Na žalost kod nas se malo pažnje posvećuje praćenju stanja populacije, pa deluje da su mere o zaštiti donete preventivno a ne na osnovu stanja na terenu.
Ovo sve na terenu može delovati pomalo zbunjujuće jer su ljudi upoznati da u slatkim vodama Dunavskog sliva žive rakovi i podela bi išla po principu da ako je ulovi na nekoj reki onda je rečni, ako je iz bare tad je barski rak, a kad je iz nekog potoka tad se radi o potočnom raku. Međutim da bi se precizno odredilo o kojoj vrsti raka je reč treba pregledati kako izgleda rostrum (deo glave kod usta)
Sa naučne strane broj rakova u našim vodama je značajno veći, jer imaju i dve vrste rakova koje su stigle sa drugih kontinenata.. Međutim na terenu se uglavnom primećuju veliki primerci, pa se o njima i najviše priča. Postoji priča da rakovi mogu da opstanu samo u vodama koje su čiste od hemiskog zagađenja, ali za vrste koje se tek pojavljuju ima najava da su mnogo otpornije.
Domaće vrste rakova
U ovu grupu spadaju autohtone vrste rakova, one koje su prisutne oduvek, rečni rak (Astacus Astacus), rak potočni (Austropotamobius torrentium) i barski rak (Astacus leptodactylus). Tačno razlikovanje vrsta u pitanju se najpreciznije može odraditi po obliku rostruma.
Divlji zec
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Među najpopularnijim vrstama sitnije divljači na našim prostorima se pored fazana nalazi divlji zec. Pored dodatka u nazivu divlji koriste se povremeno i evropski ili obični zec. Latinski naziv mu je Lepus europaeus.
Na našim prostorima se najčešće lovi u brdskim predlima sa psima goničima, dok se u ravnici lovi tako što se lovci rasporede u potkovicu (polukrug). Da bi se obavila dodatna zaštita, pozicije u lovištu gde se puštaju divlji zečevi se stavlja pod zabranu lova na par godina, dok lovci određuju samo nekoliko dana godišnje kad se može loviti ova divljač. Popularnost lova dovodi do toga da u nekim predelima praktično nestaje, ali se ponovnim naseljavanjem radi na tome da se situacija zadrži u ravnoteži.
Divlji zec i kunić su dve različite vrste, mada ih ljudi tokom razgovora veoma često mešaju. Kod nas se kunići drže kod kuće radi gajenja, dok su zečevi divlje životinje koje je praktično nemoguće držati zatvorene. Ukoliko se desi da primetite mladunca divleg zeca u prirodi ne treba ga nikako uzimati i dirati rukama. Ako se to uradi majka će ga odbaciti i uginuće od gladi.
Opis i stanište
Njegov izgled bi se mogao opisati kao savršen za prikrivanje, a građa je stvorena za trčanje. Divlji zec može narasti u visinu do 30 cm, a dužina sa ispruženim nogama može biti i malo preko 70 cm. Boja mu je smeđa koja pomalo vuče na sivo, sa tim da se na vrhovima ušiju nalaze tamnije obojeni delovi koji su crne boje. Boja dlake na stomaku je sivkasto bela.
Lov na divokozu
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Divokoze spadaju u divljač koja se ređe lovi kod nas jer je samo mestimično zastupljena na našim prostorima i lovne dozvole se izdaju u ograničenombroju. Nalazi se uglavnom na nepristupačnom terenu i veoma je oprezna životinja što lovcima nimalo ne olakšava.
Prilikom lova uvek se ide pratiocom koji dobro poznaje teren i zna gde treba ići,a ako dođe do problema tu je da pomogne. Kada se divljač primeti pratilac ostaje blizu mesta odakle su ugledali divljak, a lovac sam produžava lov na divokozu jer je manja šansa da bude primećen.
Jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju jeste kretanje metka nakon hica, jer se divljač često nalazi značajno iznad ili ispod položaja lovca. Neke mera udaljenosti do koje bi trebalo gađati jeste 150 m, mada se uglavnom puca i sa manjih rastojanja.
Osnovno o divokozi
Ne spada u preterano krupnu divljač, divojarci mogu imati težinu od preko 40 kilograma, a u visinu mogu narasti do 80 cm. I divojarac i dvokoza imaju rogove koji se prilikom lova smatraju trofejima, oni su kod ove divljači stalni i ne odbacuju se tokom godine. Latinski naziv za divokozu je Rupicapra rupicapra Linnaeus.
Vrste bele ribe
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Kada se spomene bela riba vrste koje se pod tim pojmom podrazumevaju u slatkim vodama nisu precizno definisane. Pored toga dodatnu gužvu mogu u celoj priči napraviti i razni lokalni nazivi, kao i zastupljenost različitih ribljivh vrsta na drugačijim vodotocima.
U osnovi je to naziv koji se koristio za različitu vrstu ribe koja je u nekom ranijem periodu bila više zastupljena i iz tog razligo manje cenjena kod kupaca. Vremena su se promenila jer su neke domaće vrste postale veoma retke a vrste riba poput babuške su postale veoma zastupljene.
Mada se taj naziv dosta koristi, malo je tekstova koji se bave time vrstama bele ribe, a oni koji postoje uglavnom obrađuju morske ribe. Često se može čuti da se u ovu grupu svstavaju manje vredne ribe, pune kostiju ili manje ukusne, ali to su sve stereotipi koji vladaju i koji se prenose bez ikakvog proveravanja. Stvarno stanje je da su sve vrste veoma bitne u ekosstemu i da su ukusne kad se kvalitetno pripreme za jelo.
Navešćemo najčešće vrste bele ribe: bucov, deverika, jaz (protfiš), mrena, klen, babuška, sabljar, crvenperka, bodorka, skobalj, šljivar, beovica, kesega, krupatica, plotica. Ovom spisku će mnogi zameriti da se neke vrste neopravdano nalaze na njemu, dok će drugi reći da nedostaju vrste kao što je karaš, linjak ili bandar. Kako ne postoji precizan spisak, nabrojali smo one najčešće koje se u ribarnicama proaju pod nazivom bela riba.
Osnovno o brak jazavičaru
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Brak jazavičar (Dahsbrak) je vrsta psa koji se sve češće može videti kod nas u Srbiji i uopšte na celom Balkanu. Naime, brak jazavičar spada u Alpske jazavičare, a pored brak jazavičara, u grupu Alpskih jazavičara spadaju još i sledeće vrste pasa: vestfalski brak-jazavičar i planinski brak-jazavičar.
Alpski brak jazavičar je favorizovan od strane prestolonaslednika Rudolfa Habzburškog i uz princa je bio na nekoliko obimnih lovačkih izleta od Egipta do Turske, čime je polako počelo širenje popularnosti ove rase.
Danas je ova rasa i dalje retka van svoje rodne zemlje, ali kako pokazuju istraživanja, ova se rasa sve više širi po celom svetu. Koliko smo mogli da primetimo, u Srbiji se najčešće može naići na brak jazavičara u odnosu na ostale dve pomenute rase. Pošto je današnja tema o brak jazavičaru, više ćemo se osvrnuti na ovu vrstu psa.
Psi za lov na divlju svinju
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Lov na divlje svinje pogonom je kod nas praktično manje zastupljen nego lov čekanjem. Razlog za to jeste jednim delom zabrana lova sa goničima u nekim oblastima, a drugim delom jer je neophodno mesecima pripremati psa pre vođenja u lov. A priprema psa pored vremena koje treba odvojiti, zahteva i iskustvo da se prepozna štene koje će pravilnom obukom postati dobar pomoćnik u lovu na divlje svinje.
Kerovi koji se koriste u lovu na divlju svinju bi se mogli podeliti u dve grupe, prvi su psi koji se koriste za pogon, a druga su psi koji rade krvni trag. Za bilo koju od ove dve opcije pas mora biti rođen, mora da genetski poseduje potencijal za akciju, koju će potom lovac kroz obuku da podigne na viši nivo.
Rase koje se koriste za lov na divlje svinje na našim prostorima su uglavnom: srpski gonič, posavski gonič, trobojni gonič, oštrodlaki istarski gonič, brak jazavičar, oštrodlaki jazavičar i nemački lovni terijer. Dosta često se na terenu mogu sresti u lovu i mešanci ovih rasa, gde lovci uparuju pse sa dobrim lovačim nagonom, radi dobijanja pasa sa što boljim lovnim osobinama.
Tradicionalni lukovi
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Postoji nekoliko vrsta tradicionalnih lukova o kojima se i dans dosta piše i priča: Egipatski, Turski, Japanski, Mongolski, Hunski, Engleski, Indijanski, Tatarski, Kozački...
Egipatski luk
Stari egipćani kao jedna od najjačih civilizacija sveta nisu zapostavili ni izradu oruzija. Prepisaću u daljem tekstu jedan transkript sa orginalnih papairusa nađenih u grobnici u Egiptu na zapadnoj obali Nila 1988 god. Grobnica koju je dr egiptologije Al-sima pronašao datira iz 1780 godine pre nove ere. Opljačkana još u drevna vremena bila je to grobnica do tada nepoznate kraljice Lostris. Precrtavajući drevne murale otpao je komad gipsa i otkrio je prostoriju sa 10 ćupova u kojima su spomenuti zapečećeni papirusi.
Na jednom od njih dat je opis izrade luka po ondašnjim tehnologijama. tradicionalni lukovi - egipat "Predložio sam da izradimo luk od novih materijala, različitih od mekanog drveta koje je raslo u priobalnom pojasu Nila. Maslinovi trupci iz zemlje Hetita, ili Ebanovine iz Kusa (danasnja Etiopija), rog nosoroga ili slonove kljove.
Već na samom početku naišli smo na bezbroj problema, ti egzotični materijali bili su previše krti bez dodatne obrade nisu se mogli saviti bez pucanja. Za izradu luka iz komada mogle su poslužiti samo najveće kljove.
