Sova utina se nalazi među nekoliko ptičijih vrsta koje su nazanimljivije za posmatranje u Srbiji. Poznata je i pod nazivom mala ušara, zbog karakterističnih pera na vrhu glave koji daju izgled naćuljenih ušiju. Perje je kod ove sove tako da omogućuje dobro kamufliranje, svetlo je smeđe sa većim brojem tamnih mrlja. Veličina ovih sova se kreće od 30 do 40cm, dok ima raspon krila 85 - 100cm

Kako izgleda sova utina

Broj ove vrste sova u Srbiji je oko 15 000 ptica, a naseljava celu teritoriju. To je posledica jer joj odgovara svaki teren od ravnic…

Pročitaj ceo članak: Sova utina - Asio otus

Crnoglava strnadica - Emberiza melanocephala je za nas zanimljiva prica jer se nalazi pri vrhu spiska koje su zanimljive hobistima koji se bave posmatranjem ptica. Pored ove vrste kod nas se još može naći više vrsta strnadica.

Crnoglava strnadica je ptica dužine 15cm. Ženka i mužjak se veoma razlikuju u izgledu. Ženka snese od 4 do 6 jaja na na kojima leži 14 dan, posle čega se iz njih izležu ptići. Za to vreme se mužjak zadržava u blizini i menja ženku na gnezdu kad ga ova napušta radi hranjenja.

Seoba crnoglavke

Prilikom seobe je zabeleženo…

Pročitaj ceo članak: Crnoglava strnadica - Emberiza melanocephala

Stepski soko je ptica koja je poznata kao selica, mada postoje teritorije na kojima se zadržava preko cele godine. Dužina tela je od 34-50 cm a raspon krila kod njega je od 95-120 cm. Ženka je veća od mužjaka i to do 30%, dostiže telesnu težinu od 930 - 1450 gr a mužjak u proseku ima između 440 - 780 gr.

Kako izgleda stepski soko

Šare na stepskom sokolu nisu prugaste nego deluju kao da su prskane, a boja šara je smeđa. Leđa su kod stepskog sokola tamno smeđe boje.

Posmatrači ptica smatraju stepskog sokola  jednom od deset napoželjnijih prica…

Pročitaj ceo članak: Stepski soko - Falco cherrug

Velika droplja - Otis tarda je kod nas veoma ugrožena ptičija vrsta. Poznata je po tome što je to najteža ptica koja može da leti.

Velika droplja je najteža ptica letačica na svetu. Njihova neverovatna težina uglavnom iznosi od 10 pa sve do 16 kg. Najteža velika droplja zabeležena u istoriji je težila čak neverovatnih 21 kg! Ova ptica naseljava Evropu i Aziju. Mužjaci velike droplje mogu biti dugački 90 do 110 cm, dok sa rasponom krila mogu da dostignu veličinu od 2,1 pa sve do 2,5 metara.

Kod odraslih mužjaka se zapaža smeđi gornji deo tela i…

Pročitaj ceo članak: Velika droplja - Otis tarda

Dugorepa sova - Strix uralensis poznata je i pod imenom uralska sova. U Srbiji se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta. Poseduje karaktristično okruglo lice, poput šumske sove, ali je veća od nje. Mužjaci i ženke su slični po izgledu, veličine su od 50 do 60cm, raspon krila im je od 110 do 134cm.

Gde se sve može naći dugorepa sova

Naseljava  šume, koje nisu preterano guste, a voli terene koje čine isključivo četinarske šume. Gnezdi se u dupljama u drveću, pa je u okolini Vršca postignut uspeh postavljanjem drvenih kućica. Ova populacija je…

Pročitaj ceo članak: Dugorepa sova - Strix uralensis

Krpelji su insekti koji postaju aktivni čim se temperatura podigne u proleće, a svoje aktivnosti završavaju sa zahlađenjem u jesen. Postoji nekoliko vrsta, ali kako su veoma slične i po izgledu i po ponašanju, sve nose zajednički naziv krpelj. Kada dođu na  domaćina, krpelji traže pogodno mesto na kome će ostvariti ubod i hraniti se krvlju.

Posle izvesnog vremena hranjena uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni hranjena, ženka krpelja se  tada otpusti sa domaćina i na zemlji polaže jaja.

Jaja krpelja se u proleće razviju u larve koj…

Pročitaj ceo članak: Krpelj - opasnost iz trave

Latinski naziv mu je Aquila heliaca, a poznat je kao orao krstaš ili imperialni orao. Telo mu je visoko  od 70-83 cm a raspon krila iznosi 175-205 cm. Tereni koje naseljava orao krstaš su slabo pošumljeni i do 1000 metara nadmorske visine. Hrani se manjim sisarima i pticama, ptice čine oko 15% njegovog plena. Orao krstaš ima smeđu boju, prošaranu sa svetlim oznakama. Na temenu su pera svetlosmeđe boje. 

Kako izgleda orao krstaš

Karakteristično je da se odrasle ptice retko odlučuju na seobu u toku zime, dok mlađi orlovi krstaši zimuju na severu…

Pročitaj ceo članak: Orao krstaš - Aquila heliaca

Divlja guska je relativno česta ptica u našim lovištima, a lov je na njih dozvoljen u periodu od 1. oktobra do 28. februara (Sl. gl. RS br. 75/10 od 20. 10. 2010. g.). Pod pojmom divlje duske se nalazi nekoliko vrsta, a za lov u periodu koji je naveden su dozvoljene lisasta guska i guska glogovnjača.

Guske koje su prisutne u Srbiju su Anser anser - divlja guska (dunavska guska), Anser fabalis  - guska glogovnjača, Anser albifrons  - lisasta guska i Anser erythropus  - mala lisasta guska. Divlja dunavska guska se kod nas gnezdi u Bačkoj i Banat…

Pročitaj ceo članak: Lov na divlje guske