- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Beloglavi sup - Gyps fulvus je možda i najpoznatija ptica u Srbiji. Razlog tome je što se nekada nalazio na grbu Nemanjića. Danas je to veoma popularna ptičija vrsta koja se koristi za promociju kanjona reke Uvac. Beloglavi sup je ptica karakterističnog izgleda, raspon krila im je od 2.40 do2.80m.
Težina beloglavih supova se kreće između 6 i 13 kilograma. Ima ogoljenu glavu i vrat sa malenim perima, a pri dnu vrata ima "kragnu" bele boje. Kod mladih beloglavih supova, ova kragna je smeđe boje i tako se mogu razlikovati od odraslih ptica. Ptice dostižu polnu zrelost sa 5 ili 6 godina.
Beloglavi sup svoja gnezda pravi u liticama. Kod nas ga ima dosta u klisurama reka Trebišnjica, Uvac i Mileševka, a sve tri lokacije imaju status specijalnog rezervata.
Populacija beloglavoga supa
U poslednje vreme je populacija u Srbiji u porastu, ali i u drugim delovima Evrope. Prilkom traženja hrane, zna da pređe velika prostranstva, a zahvaljujući prstenovanju se utvrdilo da dolazi do mešanja populacija beloglavog supa između Izraela i Srbije.
Pet ptica koje su prstenovane u Srbiji su pronađene u Izraelu, a sedam prstenovanih u Izraelu je zabeleženo kod nas.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Sova utina se nalazi među nekoliko ptičijih vrsta koje su nazanimljivije za posmatranje u Srbiji. Poznata je i pod nazivom mala ušara, zbog karakterističnih pera na vrhu glave koji daju izgled naćuljenih ušiju. Perje je kod ove sove tako da omogućuje dobro kamufliranje, svetlo je smeđe sa većim brojem tamnih mrlja. Veličina ovih sova se kreće od 30 do 40cm, dok ima raspon krila 85 - 100cm
Kako izgleda sova utina
Broj ove vrste sova u Srbiji je oko 15 000 ptica, a naseljava celu teritoriju. To je posledica jer joj odgovara svaki teren od ravnice pa do planinskih područja. Veoma je dobro što naseljava teritoriju cele Srbije, pošto to daje veliki potencijal za ljubitelje posmatranja ptica, a samim time i razvoju te vrste turizma kod nas.
Sova utina ne pravi gnezda gde će polagati jaja, veđ preuzima gnezda koja su napravile druge ptice. Ženka polaže do pet jaja u gnezdo u razmaku od nekoliko dana. Mladi se izlegu posle 28 dana, dok gnezdo napuštaju kad se navrši 25 dana od izleganja.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Stepski soko je ptica koja je poznata kao selica, mada postoje teritorije na kojima se zadržava preko cele godine. Dužina tela je od 34-50 cm a raspon krila kod njega je od 95-120 cm. Ženka je veća od mužjaka i to do 30%, dostiže telesnu težinu od 930 - 1450 gr a mužjak u proseku ima između 440 - 780 gr.
Kako izgleda stepski soko
Šare na stepskom sokolu nisu prugaste nego deluju kao da su prskane, a boja šara je smeđa. Leđa su kod stepskog sokola tamno smeđe boje.
Posmatrači ptica smatraju stepskog sokola jednom od deset napoželjnijih prica za videti u Srbiji. Kod nas je zaštićena vrsta, zabranjen je lov na njega ili bilo kakvo hvatanje.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Dugorepa sova - Strix uralensis poznata je i pod imenom uralska sova. U Srbiji se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta. Poseduje karaktristično okruglo lice, poput šumske sove, ali je veća od nje. Mužjaci i ženke su slični po izgledu, veličine su od 50 do 60cm, raspon krila im je od 110 do 134cm.
Gde se sve može naći dugorepa sova
Naseljava šume, koje nisu preterano guste, a voli terene koje čine isključivo četinarske šume. Gnezdi se u dupljama u drveću, pa je u okolini Vršca postignut uspeh postavljanjem drvenih kućica. Ova populacija je jedina na teritoriji Vojvodine koju ornitolozi aktivno prate. Na teritoriji Vojvodine se procenjuje da ima do 6 parova dugorepih sova, a na teritoriji centralne Srbije do 80 parova.
Hobisti koje se bave posmatranjem ptica, dugorepe sove su svrstali u sam vrh ptičijih vrsta koje su njima zanimljive na našoj teritoriji. Njihov broj globalno se polako stabilizuje, zahvaljujući akcijama dodavanja kućica koje zamenjuju duplje u starim stablima, ali ostaje problem smanjivanja staništa. Procenjuje se da u Evropi ima od 53 000 do 140 000 parova dugorepih sova ( izvor - BirdLife International 2004)
Dodatne slike dugorepe sove, na kojima ih možete videti u raznim pozama i staništima.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Latinski naziv mu je Aquila heliaca, a poznat je kao orao krstaš ili imperialni orao. Telo mu je visoko od 70-83 cm a raspon krila iznosi 175-205 cm. Tereni koje naseljava orao krstaš su slabo pošumljeni i do 1000 metara nadmorske visine. Hrani se manjim sisarima i pticama, ptice čine oko 15% njegovog plena. Orao krstaš ima smeđu boju, prošaranu sa svetlim oznakama. Na temenu su pera svetlosmeđe boje.
Kako izgleda orao krstaš
Karakteristično je da se odrasle ptice retko odlučuju na seobu u toku zime, dok mlađi orlovi krstaši zimuju na severu Afrike ( Egipat, Tunis ).
Kod nas se orao krstaš može videti na terenima Fruške gore i to ima nekoliko parova, a primećeni su i u srednjem Banatu. Za orlove krstaše u Banatu se predpostavlja da su došli iz Mađarske gde se sprovodi ozbiljnija zaštita u saradnji sa Slovačkom i gde je došlo do povećanja populacije. Tako da je nekoliko stabala bele topole u rejonu gde su viđeni orlovi krstaši stavljeno pod zaštitu.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Crnoglava strnadica - Emberiza melanocephala je za nas zanimljiva prica jer se nalazi pri vrhu spiska koje su zanimljive hobistima koji se bave posmatranjem ptica. Pored ove vrste kod nas se još može naći više vrsta strnadica.
Crnoglava strnadica je ptica dužine 15cm. Ženka i mužjak se veoma razlikuju u izgledu. Ženka snese od 4 do 6 jaja na na kojima leži 14 dan, posle čega se iz njih izležu ptići. Za to vreme se mužjak zadržava u blizini i menja ženku na gnezdu kad ga ova napušta radi hranjenja.
Seoba crnoglavke
Prilikom seobe je zabeleženo da mogu da pređu 1000 kilometara za sedam dana. Područje na kojem se nalazi u toku leta se naslanja na terene koje naseljva crvenoglava strnadica( Emberiza bruniceps ), pa im se ta područja i preklapaju u Iranu, tako da se tamo na terenu može naći dosta mešanaca ove dve vrste.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Velika droplja - Otis tarda je kod nas veoma ugrožena ptičija vrsta. Poznata je po tome što je to najteža ptica koja može da leti.
Velika droplja je najteža ptica letačica na svetu. Njihova neverovatna težina uglavnom iznosi od 10 pa sve do 16 kg. Najteža velika droplja zabeležena u istoriji je težila čak neverovatnih 21 kg! Ova ptica naseljava Evropu i Aziju. Mužjaci velike droplje mogu biti dugački 90 do 110 cm, dok sa rasponom krila mogu da dostignu veličinu od 2,1 pa sve do 2,5 metara.
Kod odraslih mužjaka se zapaža smeđi gornji deo tela i beli donji deo sa sivim vratom i glavom. Kada dođe sezona parenja, mužjaci droplje dobiju dugačka i tanka bela pera koja im najčešće rastu na samom vratu i to ispod korena kljuna. Po nekoj statistici rađenoj prethodnih godina, utvrđeno je da su ženke te koje su manje, tako da je utvrđeno da su mužjaci veći za nekih 30%.
Brojnost velike droplje
Po nekoj proceni stručnjaka, smatra se da u svetu ima čak između 31.000 do 38.000 jedinki ove ptice. U Evropi su velike droplje najzastupljenije u predelu Španije i Portugalije. Kod nas se velika droplja najčešće može naći u predelu Banata (na severu).
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Krpelji su insekti koji postaju aktivni čim se temperatura podigne u proleće, a svoje aktivnosti završavaju sa zahlađenjem u jesen. Postoji nekoliko vrsta, ali kako su veoma slične i po izgledu i po ponašanju, sve nose zajednički naziv krpelj. Kada dođu na domaćina, krpelji traže pogodno mesto na kome će ostvariti ubod i hraniti se krvlju.
Posle izvesnog vremena hranjena uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni hranjena, ženka krpelja se tada otpusti sa domaćina i na zemlji polaže jaja.
Jaja krpelja se u proleće razviju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, sitne životinje kao što su glodari. Larve zatim rastu do jeseni, a zatim miruju preko zime da bi se na proleće aktivirale i pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu.
Menjaju više domaćina tokom svog života, počevši od prvog zaraženog, krpelji mogu svakom narednom preneti zarazne bolesti.
Kako dolazi do promene vremenskih prilika, krpelj polako širi svoje prisustvo prema severu. Tako da se u poslednje vreme krpelji nalaze i u područjima na kojima je njihovo prisutvo bilo nezamislivo.
