Gornji baner

Srndać (Capreolus capreolus) je šumska životinja koja je uglavnom rasprostranjena na području centralne Evrope.

Što se tiče njihove rasprostranjenosti, bitno je napomenuti da je istočna granica ove vrste postavljena od Ladoškog jezera prema Crnom moru, ali pre toga zaobilazi strepe (Kumo-Manične) i skreće prema Balkanu. Kada je reč o zapadnoj granici, možemo reći da se ona kreće od skandinavskih planina uz zapadnu obalu Briatnije pa sve do Gibraltara. Na balkanu je ova životinja veoma rasprostranjena. U Hrvatskoj ih ima najviše, čak 29 procenata.

Kada govorimo o njihovom izgledu, možemo reći da sam izgled srndaća ukazuje na skladno, vitko, i vrlo pokretljivo telo. Noge su im naročito vitke. Papci su im uglavnom crne boje. Uprkos tome što imaju veoma vitke noge, srndaći nisi baš najbolji trkači. Rep im je kratak i takoreći jedva vidljiv. Odrastao srndać ima 32 zuba, dok lane (mladunče srndaća) sa druge strane, ima samo 20 mlečnih zuba.

Ova životinja se kreće hodom, kasom i skokom. Srdnać je veoma dobar plivač, Mada kad se pogleda njegov izgled to se ne bi moglo baš reći. Za razliku od nekih drugih životinja, kao što su svinje i jeleni, srndać se nikad ne kaljuža.

Kako izgledaju srndaći

Letnja dlaka srndaća je riđastocrvena, dok im je zimska dlaka kestenjasto-siva. Za obeležavanje teritorije, i druge oblike mirisne komunikacije, srndaći koriste posebnu žlezdu u njihovom organizmu. Ova žlezda se kod srndaća nalazi između papaka zadnjih nogu, i to ispod skočnog zgloba sa vanjske strane. Ove žlezde se nazivaju lojnice.

Još jedna bitna karakteristika, kada je u pitanju miris, je to što ove životinje ostavljaju mirisni trag čak i kada se očešaju o drvetu na primer ili slično.

Na samom čelu srndaća se nalazi čeona žlezda koja mu služi za označavanje granica područja, dok se kod ženki, na njihovoj stražnjici nalazi jedna posebna žlezda koja je posebno aktivna u doba parenja. Srdnać je životinja koja ima veoma razvijeno čulo sluha i ukusa. Vid im je delimično slabo razvijen, s toga, srndać slabo sapaža kretanja koja se dešavaju u njegovoj okolini.

Kada govorimo o ponašanju srdnaća, možemo reći da je srndać pretežno životinja koja je aktivna preko dana, sa maksimumom kretanja popodne i uveče (negde oko 16h i 20h, i ujutru od 4h do 5h, i kasnije od 7h do 9h). Ovakva aktivnost srndaća  se može podeliti prema godišnjim dobima, i to u četiri dela od po tri meseca. Srna u toku 24 časa uzima hranu čak i po 11 puta. Prosečan životni vek ove životinje bi bio negde od 13 do 15 godina. Naravno, postoje slučajevi gde srndać živi i do 18 godina, međutim, to se dešava u retkim slučajevima.

Srndać u krupnom planu

Kada smo koristili stručnu literaturu zapazili smo interesantan podatak, a to je da srdnać spada u takozvani „disciplinovani tip“ životinja. To bi značilo da ova životinja izbegava život u većim socijalnim formacijama. Do kasne jeseni se udružuje u krda i u njima ostaje uglavnom sve do proleća. Takvo udruživanje srndaća je neretko posledica uslova sa kojima se suočavaju ove životinje. Zanimljiv podatak vezan za njihova krda je to što čak i u krdima, srndaći održavaju izuzetnu disciplinu, koja ih,po svemu sudeći, i drži sve na okupu.

Krda se po broju članova mogu razvrstati na :

  • Porodična krda
  • Prošireno porodično krdo
  • Nagomilano krdo

Srndać i srna na polju

Po svemu pokazateljima najtrajnije je porodično krdo i to baš zbog toga što imaju razvijene odnose međusobno, jer se radi o članovima jedne porodice. Razlikujemo nekoliko vrsta glasanja srndaća. Postoji tip glasa koji je uslovljen spolom, fiziološkim stanjem jedinke. Glas sličan piskanju je tipičan za lane koje doziva majku. Piskanje može, tj. predstavlja komunikaciju između srne i lanadi.

Jauk, plač ili čak deranje su zvukovi koje uglavnom proizvode odrasli srndaći i ti zvuci zavise isključivo od situacija u kojima se nalaze. Baukanje je jedan od načina glasanja mužjaka, koji na taj način oglašava opasnost, ali isto tako proizvodi taj zvuk i kada je period parenja, te na taj način srndać obeležava da je zaposeo određenu teritoriju. 

Što se tiče parenja, ova životinja se pari u drugoj polovini jula i u prvoj polovini avgusta. Dešavaju se izuzetci, tako da je nekad period parenja čak u 11 esecu. Mužjak prati srnu koja se pari i to traje 4 dana, a potom je napušta i traži drugu srnu. Na taj način se dešava da mužjak, za vreme perioda parenja, oplodi čak 4 do 5 srne.

Donji baner

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi