Ovom prilikom ću opisati način lova smuđa u situaciji koja je bliža znatno većem broju ribolovaca, na klasičnom „T“ šporu. Najinteresantniji za ribolov je njegov čeoni deo na koji tok reke prvo nailazi i u njega najsnažnije udara. To je razlog da ga krasi ogroman brzak iza kojeg tok dobija vrtložno kretanje pored kojeg čekaju smuđevi!
Brzak nastaje jer špor odbija maticu reke koja udarajuci u celo špora „krajca“ ovaj njegov deo, usled čega voda na tom mestu obično izloka kanal pozamašne dubine. Zbog toga je dubina najveća na čelu špora, jer matica odatle premešta materijal sa dna ka zadnjem delu špora i tamo zaplićava teren.
Na mestu sa najbržim protokom vode smuđu za videla ne pada na pamet da izađe u potragu za hranom, već će radije vrebati plen na delu sa umerenim tokom, gde mu matica može naneti koji zalogaj tačno ispred usta. Upravo su to razlozi što se prvo treba odlučiti za detaljnije ispitivanje delova špora sa umerenijim tokom, pa tek potom u kasnijim satima krenuti ka brzaku.
Čeoni deo špora
Sa obale na čeonom brzaku pecanje je gotovo neizvodljivo, pa je čamac odlično rešenje. Sidri se paralelno sa brzakom, desetak metara od njegovog početka, tj. na mestu na kome tok počinje da ubrzava. Tako postavljeni imaćemo odličnu poziciju za temeljno ispitivanje terena i maksimalno zadržavanje varalice u zoni napada smuđa. Drugim rečima, mnogo pecamo, a sa malo zabacivanja na čelu špora očekujte snažne udarce, jer taj teren pohode krupni smuđevi.
Najaktivniji su u drugom cugu, kada se sitniji primerci (oni do kilograma) povuku.
Mada za smuđeve važi da nisu posebno borbeni, vadenje krupnijeg u brzoj vodi (naročito leti) je priča za sebe. Ribolovci koji nemaju čamac moraće da se zadovolje pozicijama na drugom delu špora, nizvodno od njegovog čeonog dela.
Dno je u donjem delu špora po pravilu zasuto i tu se formiraju mali sprudovi i rupe između njih, sa po kojom zaostalom gomilicom kamenja i fašine. Najčešce se i na tom delu špora formira mali brzak ali ni blizu snažan kao čeoni. Mali brzak koji teče kod ribolovca stvara utisak kao da se peca iz čamca, okrenut prema njemu ribolovac može pretražiti širok pojas špora.
Ovaj brzak je nastao postepenim povećanjem dubine na mestu malog potopljenog špora, dužine svega nekoliko metara, posle čega sledi nagli prelaz u vecu dubinu-rupu na pešcanom dnu. Upravo kroz tu rupu treba u toku dana provlačiti džigove svih vrsta. To mesto ce biti aktuelno tek u sumrak i kasnije, kada treba preći na voblere.
