Leti smo prilikom ribolova pretraživali kamena uzvišenja preko kojih voda ubrzava i aeriše se. Ta toliko atraktivna letnja mesta zimi su čista propast, jer tada je tu voda najhladnija i najbrža, a smuđ u isto vreme izuzetno racionališe svoju aktivnost. Promene konfiguracije dna su mesta koja neodoljivo privlače smuđa, ali moramo razlikovati njihovu „podobnost“ u zavisnosti od vremena godine i vremenskih uslova.
Ribolov smuđa zimi
Omiljeni „kamenjari“ mogu zimi biti dva sasvim suprotna pola naših pecaroških želja. S jedne strane takva mesta mogu biti previše hladna, s druge gotovo idealna.
Kojem će se od ta dva carstva prikloniti „naš“ kamenjar zavisi ne samo od njega već i od brzine protoka vode preko njega, dubine, količine kamenja i slično.
Idealan kamenjar za zimski ribolov smuđa izgledao bi ovako: iza pojasa proredenog kamenja pruža se peščano dno limana, preko kojeg voda jedva teče. Na takvim mestima bela riba stvara svoje krtoge pa su to mesta na kojima se prikrada i smuđ.
Obično se na takvim mestima, naspram samog špica kamenjara nalazi rupa posle koje strujanje vode posustaje. Krupniji primerci smuđa se upravo tu ustremljuju na plen koji je skrovište potražio u toj rupi, dok se sitniji primerci love kada se pretražuje uzvodniji deo kamenjara. Vrlo je bitna i dalja okolina kamenjara koja može znatno uticati na količinu ribe.
Šporna koja se nalazi nizvodno od mesta na kome lovimo u mnogome može uticati na brzinu toka na kamenjaru. Špor usporava tok i odbija maticu reke dalje od obale. Ovo se može vrlo dobro osetiti kada tuda provlačimo varalice, jer nam ih voda znatno slabije nabija u obalu. Dakle, na ocenu povoljnosti nekog kamenjara za zimski ribolov smuđa veoma je bitna njegova okolina. Glinena ili pešcana, ispregradivana obrušenim stablima, prepuna podvodnim „stepenicama“ (brinama), limanima, takode su atraktivna zimska mesta za lov smuđa.
Da bi se na ovakvim mestima ulovio smuđ potrebno je veliko iskustvo, znanje i strpljenje. Često se dešava da na 50 metara od obale koja je gusto ispregrađivana potopljenim stablima nema smuđa ili je tu samo svratio, onako u prolazu, bez namere da nešto prezalogaji.
S druge strane često ćete na smuđa naleteti kada pecate na delu obale koja je na izgled besprekorno čista (bez prepreka), a na njoj nabasate na stara potopljena stabla, gusto raspoređena na relativno malom prostoru, koja se teško uočavaju i po najnižem vodostaju.
