Štuka u našoj zemlji je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Štuka je riba koja može da naraste do neverovatnih 25 kg mase. Priznaćete da je to poprilično velika cifra za težinu jedne ribe na ovim prostorima.
Štuka se svrstava u predatorske vrste i za nju se kaže da može da proguta i najkrupniji plen (čak i ako je veličina tog plena 1/3 veličine štuke). Ovi podaci zapravo govore dovoljno o kakvoj je ribi reč.
Upravo zbog toga, zbog te njene agresivnosti pri napadu na plen, ova riba je veoma popularna kod sportskih ribolovaca. U aprilu i maju se dosta često štuka može naći duž obraslih bara, reka i kanala kako stoji mirno čekajući svoj plen.
Štuka se nakon mresta intezivno hrani, i može se reći da se u tom periodu intezivne ishrane love najkrupniji primerci štuke. Rečne i barske flore u proleću još nema dovoljno te je tako varaličarenje ove ribe moguće samo na onim terenima na kojima je ribolov sve do kasne jeseni nemoguć zbog zatravljenosti. U takvim situacijama, ribolov štuke trebate da isplanirate na štu dubljim stajaćim vodama, tj. jezerima poznatim po dobrom ulovu štuke.
Većina ribolovaca štuku lovi na čistim i vodama koje su dosta plitke, iz razloga što tu mogu neometano da koriste varalice, ali i zbog lakšeg vođenja borbe sa ribom. Kao posledicu toga imamo da ribolovci uglavnom upecaju male ribe, jer se velike štuke veoma retko kreću po čistim vodama bez zaklona. U našoj zemlji je populacija ove ribe dosta proređena u prethodnih nekoliko godina.
Upravo zbog toga savetujemo da izbegavate terene na kojima postoji aktivnost mladih štuka, i da potražite vode u kojima se nalaze veće ribe koje će vam pružiti mnogo veću borbu, a samim tim i bolji ribolov od mladih riba. Sigurno se pitate kako možete pronaći mesto sa puno krupnih štuka.
Poenta je u tome da se pri samom dolasku na mesto gde planirate da pecate štuku, (jezero na primer) osvrnete oko sebe i dobro osmotrite okolinu. Ukoliko primetite raznolikost obalskog reljefa, onda ste na pravom mestu.
Štuka na jezerima
Ono što je karakteristično za sve vode jezerskog tipa je to da su negde dublje, negde pliće, neki delovi jezera recimo mogu biti očišćeni zbog kupališta, drugi mogu biti zapušteni itd. Većina jezera ima jednu ili više utoka, preko kojih voda dolazi u jezero, kao i mesta na kojima u kišnom periodu može da dođe do stvaranja malih potočića.
Na jednoj tako raznolikoj obali jezera nisu svi prilazi obali pristupačni. Na obalu ne treba dolaziti bučno (lomiti granje ili slično) jer tako možete da uplašite ribu i da ostanete bez ulova. Vrlo često, štuka još može da se nađe u travi koja ima koren u rastresitom tlu.
Ukoliko primetite da ste naišli na jednu takvu štuku, onda trebate pažljivo da odložite štap, uzmete strunu u ruku i polako dovučete sa sve travom.
Vrlo je verovatno da štuka u takvom trenutku neće mrdnuti, zato što preko očiju i tela ima debeo sloj trave i reagovaće tek onda kada bude bila izneta na obali i kada bude bila oslobođena trave. Isto tako, trebate sačekati da štuka najpre izađe iz zaklona kako vam ne bi pobegla među stabljikama.
Karakteristična staništa štuke su pre svega stajaće vode, jezera, močvare, zalivi, kanali, a mogu biti i sporotekuće vode. Pošto je za štuku poznato da lovi iz zasede, ne čudi činjenica da naseljava mesta sa puno zaklona i prepreka u vodi kao što su delimično potopljena stabla, zatravljeni tereni oko granja i tako dalje.
Veoma retko štuka boravi na mestima gde nema zaklona, ali postoje slučajevi kada se mogu videti štuke na mestima gde nema zaklona. Za štuku se može reći da ima veoma karakterističan mehanizam lova. Naime, ono što je karakteristično je to da štuka stoji nepomično u zaklonu kada je aktivna.
Ne napada jata riba, već jednostavno čeka da se neka usamljena riba sama približi. Kada štuka uoči plen, ona zauzme poseban položaj za napad, i nakon toga (kada se plen dovoljno približi) ona napada.
