Ovo je slatkovodna riba iz familije grgeča i taj rod riba se na latinskom naziva “Parcidae”, a kod nas postoje dve vrste vretenara. To su - veliki i mali vretenar.
Veliki vretenar se na latinskom jeziku zove “Zingel balcanicus“ , dok mali vretenar sa druge strane nosi jedno zanimljivo ime na latinskom jeziku, a to je „Zingel streber“.
Ukoliko pretražujete internetom, onda možete često naići na ovaj naziv „streber“, upravo zbog toga što se i na Engleskom piše streber, baš kao i na Latinskom. Razlike između ove dve vrste riba nisu tako velike.
Razlike između dve vrste
slika preuzeta sa sajta cadcan.sk
Veliki vretenar ima dosta dugačko i moglo bi se reći vitko telo. Dužina tela velikog vretenara iznosi oko 50 cm. Isto tako ima dosta veliku glavu i vidljivo izražene pruge na telu. Ova riba pripada grgeč porodici riba. Za ovu ribu mnogi kažu da ima dosta vretenasto telo, po čemu je i sama riba dobila ime.
To je u suštini tačno. Dole u tekstu ćete pronaći lepe slike, tako da možete bolje da vidite kako riba izgleda. Iako joj oblik tela dosta pogoduje za kretanje po vodi (jer je hidrodinamičan) za ovu ribu slobodno možemo reći da je dosta lenja i spora riba. Veoma se malo kreće.
Telo im je uglavnom dosta svetlo do neke tamno žućkaste boje sa čestim tamnim poprečnim prugama. Ova riba sporo raste. Na prvim perajima ima od 13 do 15 takozvanih žbica, dok na drugim od 18 do 20, a na donjim može da ima čak od 12 do 13. U našim krajevima se vretenar dosta retko lovi. Ova riba može nezavisno da pomera oči, baš kao kameleon.
Živi uglavnom na dnu u dosta dubokim rečnim strujama. Upravo zbog toga što nije toliko aktivna, ova riba traži skloništa u rupama na samom rečnom dnu. Veliki vretenar se hrani noću. Često se hrani u samom osvitu zore ili pak u sumraku, ako je voda mutna, vretenar prilazu u toku dana do obale u potrazi za hranom.
Ova riba se mresti u aprilu ili u maju na dnu koje je bogato šljunkom. Hrana, kojom se vretenar hrani, se sastoji od organizma nekih drugih riba. Težina velikog vretenara može da iznosi do 500 grama. Kod nas u Srbiji ga uglavnom najviše ima u rekama kao što su: Dunav, Tisa, Sava a neretko se može naći i u Drini, Kolubari.
slika preuzeta sa sajta cadcan.sk
Mali vretenar ili na latinskom “Zingel streber” je takođe slatkovodna riba iz iste familije riba kao što je i veliki vretenar, a to je grgeč. Kao što smo već rekli, ne postoje neke tako velike razlike između ove dve vrste riba, ali ćemo I te koje postoje ovde detaljno obrazložiti. Za ovu ribu možemo reći da ima još duži deo između dela gde se nalaze repna peraja kao i podrepnog dela, u odnosu na velikog vretenara. Mali vretenar ima isti oblik tela kao i sam veliki vretenar. Što bi značilo da ima vretenast oblik, ali kao i veliki vretenar ni ova riba ne pripada vrsti takozvanih „brzih riba“. Mali vretenar je isto lenj i usporen, baš kao njegov sabrat, odnosno veliki vretenar.
Živi na velikim dubinama, na dnu bogatim peskom ili kamenom. Tu, mali vretenar, čeka hranu. Njegovo telo je žuto – smeđe boje sa par tamnih pruga. Na prvim leđnim perajima ima negde oko 7 do 9 žbica, na drugim od 12 do 13, a na donjim perajima ima i do 12. Što se tiče rasta, isti je slučaj kao i kod velikog vretenara, a to je da sporo raste. U našim krajevima se uopšte, i mali i veliki vretenar dosta retko love. E sada, jedna od većih razlika između ove dve vrste riba je dužina koju imaju. Mali vretenar ima dosta manju dužinu za razliku od velikog, i ta dužina iznosi samo 17 cm. Težina ove ribe je negde oko 170 grama.
U našoj zemlji, ova riba naseljava iste reke kao i veliki vretenar. Što bi značilo da malog vretenara možete naći u sledećim rekama: Dunav, Sava, Tisa, Kolubara, Drina itd. Ova riba se isto mresti u aprilu i maju. I ono što je karakteristično za sam kraj da kažemo, je to što svoja jaja polažu na kamenje.
