- Details
- Written by: Vejin Nikola
Ovom prilikom ću opisati način lova smuđa u situaciji koja je bliža znatno većem broju ribolovaca, na klasičnom „T“ šporu. Najinteresantniji za ribolov je njegov čeoni deo na koji tok reke prvo nailazi i u njega najsnažnije udara. To je razlog da ga krasi ogroman brzak iza kojeg tok dobija vrtložno kretanje pored kojeg čekaju smuđevi!
Brzak nastaje jer špor odbija maticu reke koja udarajuci u celo špora „krajca“ ovaj njegov deo, usled čega voda na tom mestu obično izloka kanal pozamašne dubine. Zbog toga je dubina najveća na čelu špora, jer matica odatle premešta materijal sa dna ka zadnjem delu špora i tamo zaplićava teren.
Na mestu sa najbržim protokom vode smuđu za videla ne pada na pamet da izađe u potragu za hranom, već će radije vrebati plen na delu sa umerenim tokom, gde mu matica može naneti koji zalogaj tačno ispred usta. Upravo su to razlozi što se prvo treba odlučiti za detaljnije ispitivanje delova špora sa umerenijim tokom, pa tek potom u kasnijim satima krenuti ka brzaku.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Pribor koji treba koristiti u lovu jaza bi trebao biti lagana mašinica kapaciteta 100m/0,30mm, štap dužine 2,7 do 3m, težine bacanja do 30gr, pri cemu treba imati vršnu (brzu) akciju. Za lov ove grabljivice bice dovoljni i najloni debljine do 0,25mm. Ovako lagan pribor za varaličarenje je vrlo bitan, jer se u pecanju jaza koriste male i lake varalice, koje se grubljim i jačim priborom ne bi mogle zabacivati na potrebnu daljinu.
Najčešće korišćene varalice kada je u pitanju ribolov jaza su manji vobleri, spineri, džigovi i strimeri. Jun je period kada jaz izlazi iz mresta, a omiljena hrana mu postaju larve. Jedan od najomiljenijih zalogaja mu je larva vilinog konjica, koja se upravo u tom periodu nalazi u fazi podizanja sa dna ka površini. Zbog obilja tih larvi, nije ga lako uloviti na bilo vrstu mamca, a pogotovo ne na varalicu.
Prava sezona za varaličarenje jaza počinje od jula, kada se u ishrani preorjentiše na riblju mlad. Najbolje je u ribolov izlaziti u sumrak i rano ujutro. Najpovoljniji je vodostaj pred porast i prvi dan porasta, a idealni tereni su mali potopljeni šporovi, prelivi sa dnom od trulih grana, odnosno mesta koja vrve od larvi račića. Uobicajeni, a rekao bih i neprevaziđeni sistem je kombinacija strimera sa voblerom.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Leti smo prilikom ribolova pretraživali kamena uzvišenja preko kojih voda ubrzava i aeriše se. Ta toliko atraktivna letnja mesta zimi su čista propast, jer tada je tu voda najhladnija i najbrža, a smuđ u isto vreme izuzetno racionališe svoju aktivnost. Promene konfiguracije dna su mesta koja neodoljivo privlače smuđa, ali moramo razlikovati njihovu „podobnost“ u zavisnosti od vremena godine i vremenskih uslova.
Ribolov smuđa zimi
Omiljeni „kamenjari“ mogu zimi biti dva sasvim suprotna pola naših pecaroških želja. S jedne strane takva mesta mogu biti previše hladna, s druge gotovo idealna.
Kojem će se od ta dva carstva prikloniti „naš“ kamenjar zavisi ne samo od njega već i od brzine protoka vode preko njega, dubine, količine kamenja i slično.
Idealan kamenjar za zimski ribolov smuđa izgledao bi ovako: iza pojasa proredenog kamenja pruža se peščano dno limana, preko kojeg voda jedva teče. Na takvim mestima bela riba stvara svoje krtoge pa su to mesta na kojima se prikrada i smuđ.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Jasno je da u ribolovu pored znanja i veštine treba imati i sreće. Osim okolnosti koje su omogućile susret grabljivice i varalice postoji niz radnji, od kontrole do prihvatanja ulova, kako bi borba sa ribom bila uspešno okončana.
Neblagovremeno određivanje ili izostavljanje tih radnji vrlo često dovodi do neuspeha. Nema tog ribolovca koji je izvadio sve zakačene ribe, mada ima i onih koji tvrde da im se nikada nijedna riba nije otkačila. Teško je priznati sostvenu grešku, ali i kada grešimo postoje stvari na koje ne možemo da utičemo.
Ako su otkačinjanja češća i veća od 10 procenata realizovanih uboda, valja nam vratiti film unazad i analizirati najčešće slučajeve.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljenja, kiša vetar..., faktori su koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a ponekad dovode do očaja. Moje iskustvo govori da jaka kiša u prvom trenutku negativno utiče na uspeh u ribolovu, ali ako traje kratko ili oslabi tako da samo po koja kapljica pada na površinu vode, uspeh je zagarantovan.
Naime kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego predhodnih dana, kada je vreme bilo vedro, a površina vode ravna kao staklo. Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je grabljivica primorana da se hrani u gornjim slojevima. Napominjem da u tom smislu kiša pozitivno utiče na ribolov samo tokom leta i rane jeseni.
U zavisnosti od smera, vetar je nekad presudan, a povremeno samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca. Vetrom nareškana površina vode čini ribolovca manje primetnim, a smuđa manje opreznim. Tada ova grabljivica obično počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Vođenje varalice je najefikasnije tek kada zaživi nepogrešiva komunikacija između ribolovca, njegovog štapa i strune. Naizgled je vrlo jednostavno, ali tek posle dugotrajnog iskustva može se izabrati štap koji neće samo najbolje leći u vašu ruku, nego će i do savršenstva preneti sve one sitnije titraje, koje će vrhom upiti od strune.
Ali to je samo početak priče, jer varalica koja se povlači pletenicom i ona koja je vezana za kraj monofila, nemaju istu dinamiku kretanja. Upravo se te razlike mogu najbolje osetiti kod džigovanja . Monofil znatno ublažava nagla cimanja i tako (srećom) i greške koje ribolovac čini. On prosto umekšava vođenje varalice i svojim istezanjem skraćuje putanju dizanja i spuštanja džiga, dozvoljavajući mu tako da ga vodena struja blago zanese, često i pod kakvu prepreku na dnu.
Tako se varalica kreće prirodnije uprkos greškama ribolovca. Korišćenjem pletenica svaki pogrešan pokret suviše nervozno cimanje i slično, direktno se negativno odražava na ponašanje varalice u vodi i upozorava ribu na prevaru. Ali sa druge strane, ma koliko monofil izgledao kao pravo rešenje, tu su i neke njegove negativne osobine.
Pre svega, to je stomak koji ribolovcu otežava da tačno stekne osećaj, gde je varalica u svakom trenutku. Ponekad se desi da je varalica dotakla prepreku i pre nego što monofil javi štapu preko svoje velike izbočine, varalica se već zakači. Verujte da je vođenje džiga na monofilu prava golgota, ukoliko ste pre toga radili isključivo sa pletenicama.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Pregledom sadržaja želuca kod ulovljenih riba možemo dobiti niz korisnih informacija, na osnovu kojih možemo planirati naredni izlazak na vodu ili dalji tok ribolova. Kod ribolovaca - mušičara to je uobičajeni način da saznaju čime se riba u tom trenutku hrani.
Varaličari retko vrše analize prilikom ribolova i najčešce uvid u sadržaj želuca imaju prilikom cišcenja ribe. Analizom sadržaja želuca može se ustanoviti vreme hranjenja ribe, čime se hrani, na kojoj dubini i na kojim mestima. Ako je u želucu polusvarena ribica ili je sadržaj neprepoznatljiv, to znaci da smo u ribolovu bili u pravo vreme, kada riba pocinje da se hrani.
Cela nesvarena ribica je znak da se riba pre nego što je ulovljena hranila, što znaci da je ribolov trebalo otpoceti ranije. Vrsta progutane ribice nas može uputiti na mesto na kome grabljivica lovi i to zahteva poznavanje staništa i ponašanja sitnih vrsta riba koje im služe kao hrana. Peš ili balavac su znak da se riba hranila pri dnu, a beovica nas upucuje da se pir obavio na površini ili neposredno ispod nje.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Šanse za uspeh u ribolovu višestruko se mogu uvećati pravilnijim pristupom i kretanjem na ribolovnom mestu. Skoro svima je poznato da se zvuk najbolje prenosi kroz čvrsta tela, potom kroz vodu, a kroz vazduh najslabije. Svaki zvuk i vibracija proizvedeni na obali brzo se prenose kroz vodu do istančanih ribljih čula. Ribe instiktivno reaguju i sklanjaju se sa mesta gde im je ugrožena sigurnost.
Često su odronjen kamen, zaljuljana grana iznad vode ili pojava figure ribolovca na obali, bili uzrok neuspeha. Zbog toga ne treba potcenjivati riblja čula, koje je korisnije preceniti, pa se shodno tome i ponašati. Sve treba raditi tiho i sa pristojnog odstojanja. Treba izbegavati gacanje i pljuskanje po vodi ako to nije neophodno.
Ribe, naime dobro prepoznaju zvuke koji potiču iz njihove prirodne sredine, ali i one koji ih upozoravaju na prisustvo neprijatelja.
