Ribolov na šporni

Ovom prilikom ću opisati način lova smuđa u situaciji koja je bliža znatno većem broju ribolovaca, na klasicnom „T“ šporu. Najinteresantniji za ribolov je njegov čeoni deo na koji tok reke prvo nailazi i u njega najsnažnije udara. To je razlog da ga krasi ogroman brzak iza kojeg tok dobija vrtložno kretanje pored kojeg čekaju smuđevi! Brzak nastaje jer špor odbija maticu reke koja udarajuci u celo špora „krajca“ ovaj njegov deo, usled čega voda na tom mestu obično izloka kanal pozamašne dubine. Zbog toga je dubina najveća na čelu špora, jer matica odatle premešta materijal sa dna ka zadnjem delu špora i tamo zaplićava teren.

Na mestu sa najbržim protokom vode smuđu za videla ne pada na pamet da izade u potragu za hranom, već će radije vrebati plen na delu sa umerenim tokom, gde mu matica može naneti koji zalogaj tačno ispred usta. Upravo su to razlozi što se prvo treba odlučiti za detaljnije ispitivanje delova špora sa umerenijim tokom, pa tek potom u kasnijim satima krenuti ka brzaku. Sa obale na čeonom brzaku pecanje je gotovo neizvodljivo, pa je čamac odlično rešenje. Sidri se paralelno sa brzakom, desetak metara od njegovog početka, tj. na mestu na kome tok počinje da ubrzava. Tako postavljeni imaćemo odličnu poziciju za temeljno ispitivanje terena i maksimalno zadržavanje varalice u zoni napada smuđa. Drugim rečima, mnogo pecamo, a sa malo zabacivanja na čelu špora očekujte snažne udarce, jer taj teren pohode krupni smuđevi. Najaktivniji su u drugom cugu, kada se sitniji primerci (oni do kilograma) povuku.

Mada za smuđeve važi da nisu posebno borbeni, vadenje krupnijeg u brzoj vodi (naročito leti) je priča za sebe. Ribolovci koji nemaju čamac moraće da se zadovolje pozicijama na drugom delu špora, nizvodno od njegovog čeonog dela. Dno je u donjem delu špora po pravilu zasuto i tu se formiraju mali sprudovi i rupe između njih, sa po kojom zaostalom gomilicom kamenja i fašine. Najčešce se i na tom delu špora formira mali brzak ali ni blizu snažan kao čeoni. Mali brzak koji teče kod ribolovca stvara utisak kao da se peca iz čamca, okrenut prema njemu ribolovac može pretražiti širok pojas špora. Ovaj brzak je nastao postepenim povećanjem dubine na mestu malog potopljenog špora, dužine svega nekoliko metara, posle čega sledi nagli prelaz u vecu dubinu-rupu na pešcanom dnu. Upravo kroz tu rupu treba u toku dana provlačiti džigove svih vrsta. To mesto ce biti aktuelno tek u sumrak i kasnije, kada treba preći na voblere.

Ribolov jaza

Pribor koji treba koristiti u lovu jaza bi trebao biti lagana mašinica kapaciteta 100m/0,30mm, štap dužine 2,7 do 3m, težine bacanja do 30gr, pri cemu treba imati vršnu (brzu) akciju. Za lov ove grabljivice bice dovoljni i najloni debljine do 0,25mm. Ovako lagan pribor za varalicarenje je vrlo bitan, jer se u pecanju jaza koriste male i lake varalice, koje se grubljim i jacim priborom ne bi mogle zabacivati na potrebnu daljinu.

Najcešce korišćene varalice, pri ovom laganom ribolovu su manji vobleri, spineri, džigovi i strimeri. Jun je period kada jaz izlazi iz mresta, a omiljena hrana mu postaju larve. Jedan od najomiljenijih zalogaja mu je larva vilinog konjica, koja se upravo u tom periodu nalazi u fazi podizanja sa dna ka površini. Zbog obilja tih larvi, nije ga lako uloviti na bilo vrstu mamca, a pogotovo ne na varalicu. Prava sezona za varaličarenje jaza počinje od jula, kada se u ishrani preorjentiše na riblju mlad. Najbolje je u ribolov izlaziti u sumrak i rano ujutro. Najpovoljniji je vodostaj pred porast i prvi dan porasta, a idealni tereni su mali potopljeni šporovi, prelivi sa dnom od trulih grana, odnosno mesta koja vrve od larvi račića. Uobicajeni, a rekao bih i neprevaziđeni sistem je kombinacija strimera sa voblerom. Vrlo je bitno da strimer bude pravilno odabran. Žuto telo sa crvenim repicem i naježenim nožicama su detalji lovnog strimera. Najcešce korišceni vobleri su: Rapala Mini Fat Rap, Ujka, Ružno Pace velicine 3, 4 ili 5cm. Prirodni dekori su pravi izbor dok su FT, GFR za jaza neupotrebljivi. Sistem treba biti formiran tako da strimer bude udaljen iznad voblera oko 30cm, fiksiran cvorom, koji ce omoguciti zamenu strimera po potrebi. Sistem treba voditi u srednjim slojevima ili kada je u kombinaciji džig, po dnu. Aktivnost jaza se lako uocava. Podiže se na površinu vode i izbacuje poput delfina. Pošto se radi o ribi koja se krece u jatu, moguce je uloviti više primeraka. Varalicu uzima munjevito, udarac je snažan, a posle udarca se diže ka površini.

Zimsko mesto

Leti smo pretraživali kamena uzvišenja preko kojih voda ubrzava i aeriše se. Ta toliko atraktivna letnja mesta zimi su čista propast, jer tada je tu voda najhladnija i najbrža, a smuđ u isto vreme izuzetno racionališe svoju aktivnost. Promene konfiguracije dna su mesta koja neodoljivo privlače smuđa, ali moramo razlikovati njihovu „podobnost“ u zavisnosti od vremena godine i vremenskih uslova. Omiljeni „kamenjari“ mogu zimi biti dva sasvim suprotna pola naših pecaroških želja. S jedne strane takva mesta mogu biti previše hladna, s druge gotovo idealna.

Kojem će se od ta dva carstva prikloniti „naš“ kamenjar zavisi ne samo od njega vec i od brzine protoka vode preko njega, dubine, količine kamenja i slično. Idealan kamenjar za zimski ribolov smuđa izgledao bi ovako: iza pojasa proredenog kamenja pruža se peščano dno limana, preko kojeg voda jedva teče. Na takvim mestima bela riba stvara svoje krtoge pa su to mesta na kojima se prikrada i smuđ. Obično se na takvim mestima, naspram samog špica kamenjara nalazi rupa posle koje strujanje vode posustaje. Krupniji primerci smuđa se upravo tu ustremljuju na plen koji je skrovište potražio u toj rupi, dok se sitniji primerci love kada se pretražuje uzvodniji deo kamenjara. Vrlo je bitna i dalja okolina kamenjara koja može znatno uticati na količinu ribe. Šporna koja se nalazi nizvodno od mesta na kome lovimo u mnogome može uticati na brzinu toka na kamenjaru. Špor usporava tok i odbija maticu reke dalje od obale. Ovo se može vrlo dobro osetiti kada tuda provlačimo varalice, jer nam ih voda znatno slabije nabija u obalu. Dakle, na ocenu povoljnosti nekog kamenjara za zimski ribolov smuđa veoma je bitna njegova okolina. Glinena ili pešcana, ispregradivana obrušenim stablima, prepuna podvodnim „stepenicama“ (brinama), limanima, takode su atraktivna zimska mesta za lov smuđa.

Da bi se na ovakvim mestima ulovio smuđ potrebno je veliko iskustvo, znanje i strpljenje. Često se dešava da na 50 metara od obale koja je gusto ispregrađivana potopljenim stablima nema smuđa ili je tu samo svratio, onako u prolazu, bez namere da nešto prezalogaji. S druge strane često ćete na smuđa naleteti kada pecate na delu obale koja je na izgled besprekorno čista (bez prepreka), a na njoj nabasate na stara potopljena stabla, gusto raspoređena na relativno malom prostoru, koja se teško uočavaju i po najnižem vodostaju.

Pristup ribolovnome mestu

Šanse za uspeh u ribolovu višestruko se mogu uvećati pravilnijim pristupom i kretanjem na ribolovnom mestu. Skoro svima je poznato da se zvuk najbolje prenosi kroz čvrsta tela, potom kroz vodu, a kroz vazduh najslabije. Svaki zvuk i vibracija proizvedeni na obali brzo se prenose kroz vodu do istančanih ribljih čula. Ribe instiktivno reaguju i sklanjaju se sa mesta gde im je ugrožena sigurnost. Cesto su odronjen kamen, zaljuljana grana iznad vode ili pojava figure ribolovca na obali, bili uzrok neuspeha. Zbog toga ne treba potcenjivati riblja cula, koje je korisnije preceniti, pa se shodno tome i ponašati. Sve treba raditi tiho i sa pristojnog odstojanja. Treba izbegavati gacanje i pljuskanje po vodi ako to nije neophodno. Ribe, naime dobro prepoznaju zvuke koji poticu iz njihove prirodne sredine, ali i one koji ih upozoravaju na prisustvo neprijatelja. Ako mi ribu ne vidimo to ne znaci da i ona nas ne vidi. Retki su oni ribolovci koji umeju biti „nevidljivi“ i necujni u prirodi i upravo su oni najuspešniji u ribolovu. Na mestu gde pecamo treba koristiti zaklone, a ako ih nema treba se dovoljno odmaci od obale, tako da se ne vidi cela figura i ne treba ciniti suvišne pokrete. Odeca ne bi trebala biti upadljivih boja i poželjno je da se uklapa u boju prirode. Glasan razgovor ili truckanje po camcu, ako se iz njega lovi umanjuje šanse za uspešan ribolov, ma koliko riba dobro radila tog dana.

Osim toga, ribolovnom mestu se ne prilazi pomocu motora, vec upotrebom vesla. Sidrenje se izvodi laganim spuštanjem sidra i to tako da ne udari ni po površini vode ni po dnu. Treba obratiti pažnju i na položaj sunca i nikada se ne postavljati izmedju njega i vode, jer cete biti lakše uoceni. Isto važi i za noci sa punim mesecom, kada silueta i pokreti ne smeju biti uocljivi iz vode. Izuzetak donekle predstavlja jedino zamucena voda i noc bez mesecine koji dozvoljavaju prilazak vodi i nešto slobodnije kretanje. Nije neophodno biti indijanac da bi se riba ulovila, ali pridržavanje odredenih pravila ponašanja i kretanja na ribolovnom mestu cine ribolov interesantnijim i uspešnijim.

Uticaj kiše, grmljavine, vetra...

Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljenja, kiša vetar..., faktori su koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a ponekad dovode do očaja. Moje iskustvo govori da jaka kiša u prvom trenutku negativno utiče na uspeh u ribolovu, ali ako traje kratko ili oslabi tako da samo po koja kapljica pada na površinu vode, uspeh je zagarantovan.

Naime kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego predhodnih dana, kada je vreme bilo vedro, a površina vode ravna kao staklo. Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je grabljivica primorana da se hrani u gornjim slojevima. Napominjem da u tom smislu kiša pozitivno utiče na ribolov samo tokom leta i rane jeseni.

U zavisnosti od smera, vetar je nekad presudan, a povremeno samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca. Vetrom nareškana površina vode čini ribolovca manje primetnim, a smuđa manje opreznim. Tada ova grabljivica obično počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra. Njegova ishrana tokom vetrovitih dana odvija se najčešće u priobalnom pojasu. Prejak vetar ili oluja praćena grmljavinom u početku negativno utiču na ribolov, jer je tada riba uplašena, prestaje sa ishranom i beži u zaklone. Izuzetak je jedino neustrašivi som. Nakon prestanka oluje i kada grmljavina utihne može se uočitivelika aktivnost ribe po glatkoj površini vode. Sitna riba tada kreće ka gornjim slojevima, koji su bogatiji kiseonikom i hranom, koju je vetar naneo. Ni smudj ne propušta ove prilike za dobar obrok, pošto je njegov plen tada manje oprezan. Zimi je jedino južni vetar, koji donosi stabilno i toplije vremebobar znak i odličan pomoćnik ribolovcima. Vetrovi svih drugih smerova, a naročito severozapadni, izuzetno negativno utiču na uspeh u zimskom ribolovu smuđa.

Zaključak je sledeći. Ono što leti predstavlja pogodnost i obećava bogat ulov, zimi se obično transformiše u ograničavajući faktor u ribolovu. konkretno, severni i severozapadni vetar nepovoljan preko zime, leti je odličan saveznik ribolovaca. Ujesenjem periodu najpovoljniji je jugoistočni vetar.